Na jednom sajtu je prikazano (graficki) osvetljenje u Amanovim akvarijumima i dosli su do zakljucka da kolicina svetla treba da je najveca kod najmanjih akvarijuma u odnosu na litrazu tj. da ne raste kolicina osvetljenja proporcionalno sa porastom litraze.Tako su dosli do neke formule a po njoj za moj akvarijum od 45l treba osvetljanje od 70 W.Napisano je da Amano naravno ne koristi nikakvu jednacinu ali su oni uporedjivali njegove akvarijume.
Voleo bih da cujem misljenja i iskustva.

P.S
To nisam video na ovom sajtu...

A da jos par pitanja
1.Zasto je bitna oznaka (valda) temperature u kelvinima kod neonki za akv.
za sta je visa a za sta niza temperatura
2.A za sta je bitna oznak lx valda luks

Koliko ja znam količina svetla je uslovljena sa dosta faktora, jedan od onih bitnijih je i dubina samog akvarijuma, odnosno visina vode.

Inače oznake u kelvinima ti izmedju ostalog govore o preovladjujućoj boji spektra svetlost.

Predlažem ti Bikeru ako imaš u kući fiziku za neki fakultet ili srednju školu da tamo pogledaš sekciju o osvetljenju. Mislim da tako možeš najbolje da se raspitaš o svemu što te zanima.
Ukratko: Vidljiva svetlost spada u elektromagnetno zračenje, i kao takvo uslovljeno je talasnom dužinom. U kući, u svakom preseku vremena se može zapaiziti parem nekoliko uređaja koji koriste elektromagnetno zračenje za neku svoju svrhu a njima je obično važan samo određeni deo spektra - talasi određenih talasnih dužina. Primer su radio prijemnik (prima radio talase od srednjih do velikih talasnih dužina), mikrotalasna pećnica (odašilje i delom kompenzuje elektromagnetne/radio talase malih talasnih dužina), mobilni/be(z)žični telefoni (radio talasi srednjih do ultrakratkih talasnih dužina) i.t.d. Ako se baciš na ovako beskorisno razmišljanje (šta sve u kući i van nje koristi e.m.talase u ovu svrhu) izgubićeš puno vremena. Isto tako različite sijalice (da tako nazovemo sve uređaje koji se koriste u svrhu osvetljavanja) koje koriste različit princip za emitovanje e.m.talasa (ili isti samo modifikovani) odašilju svetlost različitih talasnih dužina. I kao takve ove sijalice se kvalitativno razlikuju (jer ne vidi svako živo biće, pa ni svako ljudsko biće podjednako predmete obasjane e.m.talasima različitog spektra talasnih dužina). Za ljudsko oko (na primer) je bitan određeni deo spektra vidljive svetlosti u određenim proporcijama. Pa tako postoje dijagrami koji ove odnose najbolje prikazuju, i na osnovu kojih (predpostavimo da su tačni) bi trebalo koristiti odrđene sijalice. Predpostavljam da je ista stvar i sa ribicama, samo je taj dijagram malo drugačijeg izgleda. Zašto ti sve ovo govorim? To je malo duži uvod, a ostatak priče ću da skratim.
Temperatura u Kelvinima je preko jedne fizičke formule (mislim da je u pitanju Bolcmanova) u direktnoj vezi sa talsnom dužinom i osvetljenjem. Što je veća temperatura nekog tela koje isijava e.m.talase, to je jače osvetljenje i veća (da nisam pogrešio oko ovoga) talsna dužina talasa. To se direkto odražava na ono kako mi tu svetlost vidimo (koje boje). Pa bi tako trebalo da svetlosti veće ''toplote'' vidimo plavlje. Negde sam davno pročitao kako klasične sijalice sa užarenom wolframskom niti isijavaju svetlost ''na temperaturi'' od oko 2K5, za klasične neonke je ovo oko 4K2 a sunčeva svetlost u podnevnim satima na ekvatoru je oko 6K5. Formula o kojoj sam ti malo pre govorio se koristi vrlo uspešno u astronomiji za mnoge korisne stvari..
Luks (lux) je novija direktna oznaka za osvetljenost (količina svetlosti koja padne na određenu površinu postavljenu pod pravim uglom na određenoj distanci). Starija oznaka bi bila lumen (lm). Znači maltene jačina svetla.

Toliko. Ostalo saznaj iz knjige (šalim se).
Pozdrav!

Kada je boja u pitanju, oko 3000Kelvina ti je crvenkasto-narandžasta boja svetlosti a od 4200 pa sve so 4900 je crvenkasto-ljubičasta, to su svima nama jako dobro poznate neonke za rast bilja, koje se najčešće koriste u slatkovodnoj akvaristici.

A.T je već spomenuo žućkastu svetlost sijalice a da napomenem da je bela neonka ili daylight bright kako je obično nazivaju oko 6000. do 6500. kelvina. Na 9000. je već plava boja svetlosti, neki je zovu boja neba.

Sve ovo ti je značajno da bi znao da odrediš intezitet svetlosnih talasa ( narodski rečeno boje svetlosti ) koji ti treba za odredjeni tip akvarijuma.

Za slatkovodne sa biljem najčešće se koristi kombinacija tkz crvene sa tkz belom. U morskoj sa druge strane se najčešće koristi kombinacija tkz bele sa tkz plavom itd.

Takodje sam intezitet ti govori i o jačini prodiranja kroz vodu same svetlosti, pa prema tome plave neonke bacaju najdublje svetlost kroz vodu. Pitanje je samo da li ti van morske akvaristike gde je takva vrsta svetlosti opšte prisutna, treba plava svetlost.

Hvala na brzim odgovorima a sta mislite o prvom pitanju

Sto se prvog pitanja tice,mislim da moze da ih osvetli kako hoce,jer su postavljeni samo za uslikavanje.Bar tako sam procitao

Dobro svetlo je jedan od ključeva za uspešan akvarijum. Ovo se odnosi kako na slatkovodni sa biljem tako i na morske i to naročito na reef sisteme.

Nema tu nekog idealnog i standardnog recepta. Davno smo apsolvirali da je svaki akvarijum priča za sebe. Kakvo svetlo je idealno zavisi od mnogo činilaca koji su vezani za sam akvarijum kao i za to šta se zapravo u njemu gaji (recimo vrste biljaka i riba ili pak morskih organizama u reef sistemu.)
Pitanje osvetljenja je veoma kompleksno i o ovoj temi bi se dalo naširoko raspravljati a za to će nam kako bi sve zaokružili u celinu trebati dosta vremena.

Probajte da iznesete neka svoja mišljenja,iskustva i zapažanja ili pak ono što vas zanima u vezi sa svim tim.

Ova tema vezano za svetlo u AQ je suvise preobimna uzimajuci u obzir izbor bilja u AQ, kolicinu svetla i gomile drugih parametara ukljucujuci i prisutne Herbivorouse u AQ. Inace neke familije bilja traze jako svetlo tipa Echinodorusa i nekih drugih, dok neke ne traze tako jako svetlo kao sto nisu preterano izbirljive po pitanju vode i hranljive podloge u AQ. Sve u svemu za uspesan odgoj bilja je potrebno mnogo toga imajuci u vidu da je svetlo svakako jedan od najbitnijih faktora.

Primera radi kod mene sve ukupno odnos nominalne jacine neonki i litraze tesko da je i 0.5W/L pa ipak nekako mi bilje opstaje (daleko od toga da sam zadovoljan sa njegovim rastom).
FIKUS

Malo da se pridruzim.Prethodna dva posta(Octo i Fikus)svima nama ukazuju na osnovne probleme osvetljavanja podvodnog sveta u nasim aq.
Dakle nisu u pitanju sobe,hale,koncertne dvorane,pa da vam projektant da potrebne podatke o osvetljenosti.Maksimalni rezultati za razne aq. se postizu samostalnim trazenjem najadekvatnijeg osvetljaja.Pocnite sa optimalnim-po preporukama,i pratite desavanja,ponasanje stanovnika,razvoj i rast bilja,stvaranje algi.Kombinujte razne vrste svetla.Posle izvesnog vremena uvidi se sta bi trebalo dodati ili oduzeti.Samo eksperimentisanjem mozemo postici rezultate koji ce Nas licno zadovoljiti.Pozdrav

Htedok da pitam, koliko je benigno naglo paljenje i gašenje neonke? Dali ''pod obavezno'' moram da nabavim nekakav tajmer sa prigušivanjem svetla? To je prvo pitance, a drugo je: kada je najpoželjnije da upalim svetlo, a kada da ga ugasim?

Hvala, pozdrav..

Obzirom da su većina riba koje držimo u akvaristici iz tropsko ekvatorijalnog pojasa, znaj da tamo sunce zalazi i izlazi za jako kratko vreme. Izmedju ostalog ako se ribe naviknu u startu na naglo paljenje i gašenje svetlosti, neće im isto više predstavljati šok, šta više očekivaće da se to desi.

A drugo pitanje ti je malo glupo, pa ima i glup odgovor: najpoželjnije je da ima upališ svetlo ujutro, a da ga ugasiš uveče.

Kod paljena i gašenja svetla imajte u vidu da to i nije baš tako naglo.
U većini slučajeva (obzirom da imamo prozore na kući) ribe izadju iz potpunog mraka već sa izlaskom sunca a to je pre pre nego što im mi ili tajmer upalimo svetlo. Takodje je u najvećem broju slučajeva prilikom gašenja svetla u akvarijumu neko drugo svetlo u sobi upaljeno tako da opet ribe ne prelaze naglo u mrak.

Pozeljno bi bilo koristiti tajmere,kao i uredjaje koji ce postepeno pojacavati svetlost.Sad,moze se i to pronaci ili napraviti.U svakom slucaju za ribe je povoljnije ako su startni uredjaji za nase svetlo elektronski.Nema treperenja svetla kao kod klasicnih startera i prigusnica sa balastom.Pozdrav

Ja se izvinjavam ako te nisam baš najbolje razumeo Buco. Dali mi ti na taj način predlažeš da im palim svetlo kad' izađe sunce, i suprotno? Ako je tako, pitam se koja je onda svrha držati ribice kad' treba ustajati svako jutro rano kada izlazi sunce samo da bi upalio svetlo nad akvarijumom, ili još bolje, gasiti svetlo uveče (šta će mi akvarijum kada je on vizuelno nedostupan uveče?). Žao mi je Buco, moram da potvrdim da ti odgovor nije na mestu..